Ivan Tokin - Pas

U univerzumu slobode u kome se grize i voli bez kajanja, kuca malo, hrabro srce 

koje preti da uništi ili sagradi svet. Pas je najnežniji u svojoj brzini i najsnažniji u svojoj ljubavi. Ivan Tokin je pas.

Ova „mršava“ knjiga ispričana je iz perspektive jednog psa. Na svega 160 strana, bavi se njegovim životom, apsolutnim metafizičkim pristupom. Oslobođen svih sprega koje muče i sputavaju čoveka, on životu pristupa nagonski, razumom neopterećenim svim onim nebitnim mnoštvom koje nam zaklanja vidik ka suštini. Ka ljubavi, užitku, logici. Ka čulima. Razumom koji se sve više gubi. A u stvari je sve tako jednostavno. I može da pruži sve ono što nebitno mnoštvo ne može. Život vredan življenja. Moramo se dobro fokusirati da bismo bili svesni toga. Ili pročitati neku od Ivanovih knjiga. Pustiti Psa da nas vodi.

To kako komfor može da razori slobodnu ličnost jedne osobe, to valjda ne moram vama ljudima da objašnjavam.

Njegov čovek je Žile. Žile je car. Žile je njegov Bog. Žile ga je spasio gotovo sigurne smrti i doveo kući. Kod Anči i Dunje. A posle je došla i Maša. Oni su porodica. Zajedno idu na pijacu, u šetnju, kafanu, na letovanje.

Žile kada piše otputuje negde van grada. Naravno, povede i njega. A tamo ga čeka sve što jedan pas može da poželi – priroda, sloboda, nova ekipa, nova iskustva. Kroz pluća ispunjena slobodom i nozdrve ispunjene slatkim mirisima života, tera nas da osetimo nevidljive lance koji nas sputavaju da isto tako esencijalno doživljavamo život. Tera nas da poželimo da ih pokidamo.

Žile ne nosi te lance. Životu pristupa na isti način kao njegov najbolji prijatelj. Ne priča mnogo, ali mnogo razume. Nema mu potrebe ništa objašnjavati, čovek kapira.

Fotografija preuzeta sa interneta

Ja sad stvarno ne umem da vam objasnim to ponašanje, ali meni je Žile sumnjiv,

 čini mi se da je možda umetnik.

Društvo, uglavnom, sreće po kafanama. Uglavnom su pod gasom i puni izvala. Ne može pas čudu da se načudi od njih. Tako imamo jednu sasvim ozbiljnu knjigu napisanu na vrlo duhovit način, rečnikom jednog savremenog, beogradskog psa. To pruža neophodan balans surovo realnoj i žestoko dubokoumnoj životnoj filozofiji kojom nas, svako malo, počasti.

Dok sam ležao na krevetu i krvario, nisam mislio koja će panika da nastane 

kad me ujutru vide, mislio sam kako mi je moj najbolji dan doneo najbolje. Razumeo sam da sme da se izgubi, da mora da se izgubi, i da to mora da se preživi.

Stoga, ako vam je muka od problema, rokova, ciljeva, zahteva, očekivanja, svih tih pritisaka sa kojima se svakodnevno suočavamo, upoznajte Ivanovog Psa i pustite ga da vas odvede u zelena, mirisna prostranstva slobode i ljubavi. To putovanje će vam pružiti sasvim dovoljno da, barem neko vreme, život posmatrate drugačije. Više ga cenite i više u njemu uživate. Da uvidite lepotu svakog trenutka koji imate sreću da doživite. Jer, život je čudo i zato nemojte samo preživljavati, živite.

Prvobitno objavljeno na Dotkomu.