Ko to izranja iz dubina blogerske
apstinencije? Šta da vam kažem, nisam stizala da čitam, a kamoli da pišem. Čim bih
se dohvatila knjige, mozak bi napravio fajront i prepustio se preko potrebnom
snu. Nisam mogla da mu zamerim, tokom dana radio je punom parom. Uspavljujući
se uz knjigu, mesecima sam živela njen svet. Njene svetove. U ovom svetu…
valjda. Više nisam sigurna, vrlo često ta granica se gubila.
Put do moje police ova knjiga je
pronašla zahvaljujući Novosadskoj
razmeni knjiga,
događaju koji je raširio ruke da me dočeka u mom novom gradu, i koji veštim
potezima uklanja ono novo u mom gradu.
Dok se uveliko krčka sledeća razmena, ja konačno mogu
da zaključim prethodnu.
Stvarnost sa kojom nas pisac najpre
upoznaje, alternativna je ovoj koju živimo. Po vremenskoj ravni, vraćamo se unazad.
Amerika nije ujedinjena i, kao takva, nije pogodno tlo za naučno–tehnološki
razvoj. Stoga, najveći umovi tog doba svoj talenat razvijaju u Evropi.
Nakon obilja problema u Americi, Nikola
Tesla od kralja Stevana III Sinđelića dobija devedeset lanaca zemlje u
Beogradu, na kojima uspostavlja rad naučnog kompleksa Laboratorije Tesla. Neopterećen spregama, živi punu slobodu naučnog
razvoja, i u svojoj genijalnosti, stigao je da se pozabavi teorijom
multiverzuma.
Pronicanje u tajne samog tkanja
svemira, samo je delimično moguće baveći se teorijom. Na pitanja koja teorija
nameće jedino je moguće odgovoriti eksperimentom. Ukoliko postoje nebrojeni
svetovi, moramo nekoga poslati u šetnju kroz njih. Tim vodećih svetskih
naučnika vrši poslednje pripreme dok Jevrem Radivojević, čovek koji će
zakoračiti u nepoznato, beleži svoje preostale ovozemaljske dane u dnevnik, i time započinje putopis o putovanju
koje će promeniti svetove.
Putovanju koje će promeniti i njega, na način koji nije mogao ni da zamisli.
Ključnim izmenama istorijskih tokova stvoreno
je društvo
prosperitetnog razvoja koje nije moralo mladim mozgovima plaćati cenu rata te
su se oni razvijali umesto da budu proliveni na nekom proplanku zarad bilo kog
iz riznice kompletno idiotskih razloga.
Ostajući dosledan duhu vremena starog
Beograda, pisac kreira svojevrsnu kulturnu, političku i naučnu scenu kojom daje
omaž brojnim istorijskim ličnostima, prikazujući njihovu veličinu i uticaj koji
su imali na formiranje sveta u kome živimo, ali i svih ostalih svetova u kojima
smo imali sreću da se rode.
Na čelu živopisne družine našao se
Lazar Komarčić i njegov nemerljiv doprinos razvoju naučne fantastike kao
književne grane u Srbiji, ne samo formiranjem ličnog književnog opusa, već i
formiranjem načina razmišljanja mladih književnika. Poput Tesle, otvarao im je
vrata drugačije stvarnosti, a zatvarao ona koja vode u pogrešnom smeru, ne
ustežući se da sruši iluzije mladoj usijanoj glavi i usmeri je na pravu stranu.
Rečenice obiluju davno zapostavljenim
rečima i sva raskoš našeg jezika šepuri se poput pauna, demonstrirajući piščevu
životnu posvećenost upoznavanju njegove lepote. U nekim trenucima delovalo je
preterano, ali onda bih se setila oskudnosti sa kojom se češće susrećemo pa bih
postala zahvalna što imam način da zaista čujem melodiju koja prati priču. Jer,
neke reči prosto imaju dubinu. Poput sifražetkinja.
Gospođica
Pelagija Lukić – pretpostavljao sam da nije udata, što zbog njene očigledne
mladosti, što zbog činjenice da ni jedan
gospodin koji drži do sebe u Beogradu ne
bi dopustio da mu zakonita žena bude zaposlena bez obzira na sve one političke
promene koje je pokret sifražetkinja postigao proteklih godina…
Kroz neobavezna razmišljanja likova,
provlači se ideološka struktura društva, sa akcentom na neravnopravan položaj
žena (ili je to mene najviše pogodilo) i njihovu borbu za ravnopravnost. Samo
tako, iz vedra neba, prikaže vam se konkretan motiv borbe, i nepravda koja vas
nagonski na tu borbu tera.
Druga stvarnost sa kojom se susrećemo
u romanu vodi nas stazama sf-a, na moju
veliku radost. Tek tako, kao da sam uzela drugu knjigu. U fantastici su uobičajeni
multižanrovski romani jer ne postoje razlike koje bi ih suštinski žanrovski
razdvojile te je vrlo lako isprepletati elemente koji krase svaki od njih. Ovde
nemamo osećaj njihovog suptilnog preplitanja, imamo dva različita sveta,
napisana na dva različita načina. Ovaj drugi mi je mnogo više prijao, što zbog
ličnih afiniteta, što zbog načina na koji je izgrađen. Imala bih i tu svašta da
dodam, ali ko će da čita toliki tekst, pročitajte knjigu ako vas baš zanima.
Ipak, najviše sam uživala u sudarima
svetova. Vrlo su efektno napisani. Atmosfera koju pisac stvara, naglim
kontrastom na kraju lepršave rečenice, toliko je efektno zastrašujuća da me prožima
jeza od same pomisli na upoznavanje sa mračnom stranom majstora horora, kako ga mnogi nazivaju.
Ima tu i humora, taman da vas malo
opusti.
"Brzo
ozdravljenje želi vam Narodna skupština Kraljevine Srbije, sa 98 poslanika za i
52 protiv!
Rekla bih, pokriveni su svi elementi.
Poput čitanja, i pisanje se odužilo.
Začas sam napisala ono što ste do sada čitali, potom je usledilo poliranje i
doterivanje, predomišljavanje i brisanje te ponovno Prerazmišljavanje. I nikako
nisam uspevala da zaključim. Konačno, odlučila sam da ne moram presuditi te
brzo toj odluci našla opravdanje u činjenici da mi ovaj roman nije bio dovoljan.
Utisci će uvek biti raznoliki, a moj se ovoga puta našao negde između, zalutao
u tek otkrivenim hodnicima nebrojenih svetova multiverzuma.
Godine čitanja, prevođenja i stvaranja,
jasno su uočljive u pisanju Gorana Skrobonje i predstavljaju sjajnu podlogu za
ispitivanje raznolikih potoka kreativnosti i inspiracije. Pored već
realizovanih, projekti na kojima je trenutno angažovan obećavaju nam mnoštvo
avantura, a najviše se radujem izletu u svet Kosingasa,
u
vidu priče inspirisane serijalom i novele koja je upila nalet inspiracije što
se prelio preko ograničenog okvira koje jedna priča dopušta – „Proročanstvo
Korota“
u izdanju IK Strahor. Eto nama prilike
da vidimo kako se predvodnici fantastične scene međusobno inspirišu i
nadograđuju. Lepa su vremena kojima svedočimo.
Prvobitno objavljeno na portalu Konkretno - zdrav razum i javna kritika.
No comments:
Post a Comment