Vanserijsko umeće njegovog brata
Vojislava pronašlo je svoje mesto u istoriji srpske književnosti. Dragutina
Ilića tek upoznajemo. Poput brata, umeo je vanserijsko da ponudi; za razliku od
njega, nije se uklapao u književnu elitu, što je nepovoljno uticalo na
adekvatno vrednovanje njegovog stvaralaštva. U ideološkom i političkom sukobu
sa Jovanom Skerlićem, nije imao šanse.
Skerlić je bio istaknuti književnik i
književni kritičar, hroničar i analitičar razvoja srpske književnosti, a
jednako aktivno bavio se politikom. Fanatičan u radu, bio je vrlo produktivan i
za 37 godina života zabeležio čitavu epohu u književnom razvoju, čija je
sinteza Istorija nove srpske književnosti.
U njoj se nije našao Dragutin Ilić.
Dragutin je hodao mojim omiljenim
žanrom, maštao je o mogućim i nemogućim svetovima i razmišljao o evolucijskom
razvoju svesti. To ga je učvršćivalo u političkim stavovima koje je u dva
navrata platio izgnanstvom. Uprkos tome, predano je stvarao, tabajući staze
srpske i svetske fantastike.
*
Na prošlogodišnjem Book Talk-u u Galeriji
likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića održana je tribina posvećena književnofantastičnom
stvaralaštvu ovog velikog umetnika, čime je obeleženo 160 godina od njegovog
rođenja. U najavi za događaj na
sajtu Art-Anima sve je lepo
opisano, a ja vam prenosim deo koji će vam poslužiti kao fina podloga za
nastavak teksta:
Dragutin
Ilić se s pravom može smatrati
rodonačelnikom naučnofantastičnog žanra na našim prostorima. Rođen je 14.
februara 1858. godine u Beogradu. Bio je književnik, dramaturg, urednik,
novinar, političar i spiritista. Izdanak je slavne pesničke porodice Ilić (otac
Jovan, brat Vojislav). Važio je za jednog od najznačajnijih srpskih dramskih
pisaca druge polovine 19. veka. Ali, zbog svojih političkih ubeđenja često je
dolazio u sukob sa vlastima, što je uticalo na marginalizaciju njegovog
književnog dela. Autor je prvog autentičnog naučnofantastičnog ostvarenja na
srpskom jeziku i verovatno prve antiutopijske drame na svetu „Posle milijon
godina”. Upravo ovo važno delo navelo je književne istoričare da ponovo otkriju
Ilićevu bogatu literarnu zaostavštinu, koja, između ostalog, sadrži niz drama,
romana i priča pisanih u ključu fantastike.
Na pomenutu
tribinu zakasnila sam jureći, kao i obično, na sve strane, ali stigla sam da se
zainteresujem, popričam sa učesnicima i sebi obezbedim knjigu, što je mačiji
kašalj kad događaj deliš sa knjiškom
vilom. Ona samo kaže: „Puf”, i godinu dana
kasnije, evo njene knjige još kod mene. Očekivala sam da će biti vredno otkriće,
ali ne i da će biti otkriće godine (ako godinu računamo od jednog do drugog
Book Talk-a).
Ilić
je najznačajnije obrazovanje stekao u svojoj kući, okružen ljudima koji su zaslužili
svoje ulice.
Kroz
kuću porodice Ilić prodefilovali su brojni znameniti ljudi toga vremena, poput
Branislava Nušića, Milovana Glišića, Janka Veselinovića, Laze Kostića, Jovana
Jovanović Zmaja, Đure Jakšića, Laze Lazarevića i drugih. Moglo bi se reći da je
Jovanova kuća bila jedini književni klub u prestonici. – iz biografije Vojislava Ilića
Pod
izraženim kulturnim i političkim uticajem, podstaknut da misli i svoje misli
kreativno izražava, rano je počeo da stvara — prvu pesmu objavio je sa 18
godina. Usledile su drame, politički pamfleti, romani, prevodi nekih od
najznačajnijih ruskih, engleskih i nemačkih pisaca. Objavljivao je mnogo i
često, uređivao je časopise, radio kao savetnik u Narodnoj skupštini Kraljevine
Srbije, a po drugom povratku u domovinu, postao je i ostao bibliotekar Narodne
skupštine Kraljevine Jugoslavije.
Šta god da
je u životu radio, predano je pisao i gradio bogat književni opus. Skoro
polovina njegovih dramskih ostvarenja igrana je na sceni beogradskog Narodnog
pozorišta, a četiri najznačajnija na sceni SNP. Ipak, njegova potpuna
afirmacija tek je počela, a mi smo svedoci tog divnog vremena!
U
poslednje vreme književna i pozorišna istorija sve više obraća pažnju na ovog
nepravedno zaboravljenog dramatičara, potcenjivanog i prećutkivanog i od samog
Skerlića ignorisanog, jer je bio protivnik grupe okupljene oko znamenitog
kritičara i časopisa „Srpski književni glasnik”. - iz Enciklopedije
SNP
Knjiga, koju
sada već obožavam sadrži pomenutu pionirsku NF dramu Posle milijon godina iz 1889. godine i kratki roman Sekund večnosti, nastao više od 30
godina kasnije. Objavljena je u izdanju Narodne
biblioteke Srbije i Dečijih novina
iz Gornjeg Milanovca 1988. godine. Priredio ju je Sava
Damjanov i napisao pogovor koji sadrži predstavljanje
i analizu Ilićevih dela sa aspekta književne fantastike i dovoljno referenci za
one koji žele dalje da istražuju.
Sasvim opravdano
se smatra da je glavno područje literarnog stvaralaštva D. Ilića – dramska
književnost, ne samo zbog toga što je u ovoj oblasti bio najproduktivniji
(napisao je preko dvadeset dramskih tekstova) nego stoga što je – po
mišljenjima nekih proučavalaca – upravo u ovom žanru Ilić dao najveći doprinos
srpskoj književnosti. U vezi sa tim, relevantnost Ilićeve fantastičke
orijentacije ubedljivo potvrđuje činjenica da je on fantastiku intenzivno
negovao baš u svom dramskom stvaralaštvu: njome su u izvesnoj meri prožeta
gotovo sva Ilićeva dramska ostvarenja (izuzimajući nekoliko komedija), pri čemu
neka u potpunosti pripadaju prostoru književne fantastike pošto je reč o pravim
fantastičkim dramama. – Dragutin Ilić, pisac fantastike
*
Posle
milijon godina
Dramom sam
bila opčinjena od samog početka. Predivnom arhaičnošću izraza pisac nas vodi u antiutopijski
svet budućnosti gde upoznajemo naš evolucijski produkt, rasu potpune vladavine
razuma, oslobođenu emocija, koja je
izgradila svet prosperitetnog razvoja i vinula se u svemir. Nasuprot njima –
poslednja dva čoveka, otac i sin, lovljeni poput divljih zveri, suočavaju se sa
propašću svoje vrste i evolucijom koja će ih izbrisati. Zarad čega? Života bez
emocija? Danijel (sin) se sa tim pitanjem suočava kada se zaljubi u svoju novu
gospodaricu. Rešena da ga pripitomi, ona udovoljava svim njegovim željama, ali
on je i dalje duboko nesrećan jer zna da to ne čini vođena neukrotivom silom
ljubavi, već razumom koji tako nalaže. Ona želi da ga razume, zaista želi, ali
nije za to sposobna. Neutešan je.
Ljudi
budućnosti iskorenili su sukobe, ratove, prevare i ostale pošasti koje je
izazivala ta nepoželjna ljudska osobina – emocija. Ali, da li je razum dovoljan
da se razume život?
Ova drama ne
može biti savremena jer je vanvremenska. Objavljena pre 130 godina, postavkom
ne otkriva vremensku distancu (ne bih znala da mi niste rekli). Filozofska je i
pružila mi je prvu naznaku dubine Ilićevog suštinskog pristupa životu. Uživala
sam. I mnogo mi je bilo lepo da čitam ljubavne jade sirotog Danijela, predivno
su poetični. Bila sam empatična sve vreme, ne brinite.
*
Sekund
večnosti
Odmah nakon
drame počela sam da čitam roman, ali nikako nisam mogla da se prilagodim
različitosti dinamike. Batalila sam, nije išlo. Kada sam napravila dovoljnu
vremensku distancu, jednako sam opčinjeno pročitala roman i shvatila da se,
zapravo, mnogo ne razlikuju. Sličnost se ukazala u dubini filozofskih
razmišljanja i samoanalizi na koju nas podstiče. Ovaj roman Dragutin je pisao u
poslednjoj deceniji života. Evidentan je uticaj misticizma u njegovom razvoju i
posvećenost izučavanju raznih religija od kojih je budizam u fokusu ovog romana.
Profesor
Sava Damjanov u pogovoru kaže da Ilićevi romani Sekund večnosti i Pesma
jednog života predstavljaju najvažnija i najzanimljivija fantastička
ostvarenja u srpskoj književnosti. Bolju preporuku ne mogu da vam dam. Mogu da
vam dam tizer:
Boraveći u
himalajskom manastiru, narator dolazi u posed rukopisa koji sadrži priču nekog
drevnog posvećenika o njegovim putevima spoznaje. To je ljubavna priča koja
govori o životnim važnostima i vrednostima. Naš junak, indijski princ Panjati-Sahib,
zaljubljen je u ružu. Ali ne bilo kakvu. Ova ruža miriše jedinstvenim mirisom
divnosti, i povremeno se pretvara u jednako jedinstvenu devojku, predmet
obožavanja celog njegovog bića. Da li je ona stvarna ili je on samo sanja? Da
li je to, uopšte, važno? Ljudi oko njega zabrinuti su što odustaje od
opšteprihvaćene stvarnosti i povlači se u svoju.
Zar stvarnost ne može postojati na
više nivoa, i zar ne može svako odlučiti koju će živeti? Da li je život samo
puki san i opsena? To su pitanja koja ovaj roman pokreće, što svedoči o stepenu
razvoja svesti ovog izuzetnog pisca, a ispričan je njegovim fantastičnim izražajem.
*
Tako je Dragutin Ilić
zakoračio u moj život, a ukoliko želite da se pridružite šetnji, što vam od
srca preporučujem, možete kupiti knjigu (ima je i na internetu i po knjižarama
prilično povoljno), ili na portalu rastko.rs
pročitati
dramu Posle milijon godina i tekst dr
Zorana Živkovića iz Enciklopedije naučne
fantastike, u kojem vrlo koncizno analizira Ilićevo fantastično
stvaralaštvo, i otkriti svoj razlog zbog kojeg morate imati ovu knjigu. Ja joj
čuvam posebno mesto, a deluje da će joj se i druge pridružiti (čula sam da se
družio sa kraljicom Natalijom, možda će njen
roman biti sledeći). Čitamo se!